哈萨克字母

书写系统

哈萨克字母哈萨克语Qazaq älıpbiı, Қазақ әліпбиі, قازاق ءالىپبيى‎;英语:Kazakh alphabets),是书写哈萨克语的文字。哈萨克族在古代使用已灭绝的突厥字母,现在使用拉丁字母西里尔字母阿拉伯字母其中一种。

对照表

以下为哈萨克目前通行西里尔字母、拉丁字母及阿拉伯字母等文字系统的对照表。

西里尔字母 拉丁字母 盲文英语Kazakh Braille 阿拉伯字母 IPA[1][2]
2021 2018 2017 QazAqparat Kazak Grammar 哈萨克新文字 字母 名称
А а A a A a A a A a A a A a ا Alif /ɑ/
Ә ә Ä ä Á á Aʼ aʼ Ä ä Ä ä Ә ә ٵ Hamza + Alif /æ/
Б б B b B b B b B b B b B b ب Ba /b/
В в V v V v V v V v V v V v ۆ Waw with V /v/
Г г G g G g G g G g G g G g گ Gaf /ɡ/
Ғ ғ Ğ ğ Ǵ ǵ Gʼ gʼ Ğ ğ G g (allophone of G) Ƣ ƣ ع Ghain /ʁ/
Д д D d D d D d D d D d D d د Dal /d/
Е е E e E e E e E e E e Ê ê ە Ha /jɪ/
Ё ё İo io Io ıo Yo yo - يو Ya + Waw /jo/
Ж ж J j J j J j J j J j J j ج Jeem /ʑ/
З з Z z Z z Z z Z z Z z Z z ز Za /z/
И и İ i I ı Iʼ iʼ Ï ï Iy / iy - ٸ Hamza + Ya /ɪj/, /əj/
Й й İ i I ı Iʼ iʼ Y y Y Y y ي Ya /j/
К к K k K k K k K k K k K k ك Kaf /k/
Қ қ Q q Q q Q q Q q K k (allophone of K) Ⱪ ⱪ ق Qaf /q/
Л л L l L l L l L l L l L l ل Lam /l/
М м M m M m M m M m M m M m م Meem /m/
Н н N n N n N n N n N n N n ن Noon /n/
Ң ң Ñ ñ Ń ń Nʼ nʼ Ñ ñ Ń ń Ng ng ڭ Ng /ŋ/
О о O o O o O o O o O o O o و Waw /wʊ/
Ө ө Ö ö Ó ó Oʼ oʼ Ö ö Ö ö Ө ө ٶ Hamza + Waw /wʏ/
П п P p P p P p P p P p P p پ Pa /p/
Р р R r R r R r R r R r R r ر Ra /ɾ/
С с S s S s S s S s S s S s س Seen /s/
Т т T t T t T t T t T t T t ت Ta /t/
У у U u Ý ý Yʼ yʼ W w W w W w ۋ Waw with 3 dots /w/, /ʊw/, /ʏw/
Ұ ұ Ū ū U u U u U u U u U u ۇ Waw with damma /ʊ/
Ү ү Ü ü Ú ú Uʼ uʼ Ü ü Ü ü Ü ü ٷ Hamza + Waw with damma /ʏ/
Ф ф F f F f F f F f F f F f ف Fa /f/
Х х H h H h H h X x H h H h ح Ḥa /q/, /χ/
Һ һ H h H h H h H h Ⱨ ⱨ ھ Initial Ha /h/
Ц ц Ts ts C c - تس Ta + Seen /ts/
Ч ч Ch ch Cʼ cʼ Ç ç Ć ć (in case of need) Q q چ Cheem/Che /tɕ/
Ш ш Ş ş Sh sh Sʼ sʼ Ş ş C c X x ش Sheen /ɕ/
Щ щ Şş şş C c (allophone of C) - شش Sheen + Sheen /ɕtɕ/
Ъ ъ (ʺ) - -- -- --
Ы ы Y y Y y Y y I ı I ı E e ى Alif maqṣūrah /ə/
І і I ı İ i I i İ i İ i I i ٸ Hamza + Alif maqṣūrah /ɪ/
Ь ь (ʹ) - -- -- --
Э э É é - ە Ha /ɛ/
Ю ю İu iu Iý ıý Yw yw Yuw/yüw/yıw/yiw Yw يۋ Ya + Waw with 3 dots /jʉw/, /jʊw/
Я я İa ia Ia ıa Ya ya Ya/ye/yä Ya يا Ya + Alif /jɑ, jæ/
 
哈萨克语拉丁字母与阿拉伯字母(1924年)
 
哈萨克西里尔字母字母键盘
哈萨克语拉丁字母(哈萨克斯坦官方 2021年4月)
A a Ä ä B b D d E e F f G g Ğ ğ
H h I ı İ i J j K k L l M m N n
Ñ ñ O o Ö ö P p Q q R r S s Ş ş
T t U u Ū ū Ü ü V v Y y Z z
哈萨克语西里尔字母
А а Ә ә Б б В в Г г Ғ ғ Д д Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к Қ қ
Л л М м Н н Ң ң О о Ө ө П п Р р С с Т т У у Ұ ұ Ү ү Ф ф Х х
Һ һ Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ъ ъ Ы ы І і Ь ь Э э Ю ю Я я            

使用情况

  • 西里尔字母:西里尔字母是哈萨克斯坦蒙古国巴彦乌列盖省的官方文字,也是俄罗斯、吉尔吉斯斯坦乌兹别克斯坦土库曼斯坦哈萨克族使用的文字,是苏联在1940年代引进使用。但是哈萨克斯坦政府于2017年10月27日决定开始改用拉丁字母,至2025年完成转换。
  • 阿拉伯字母:阿拉伯字母是新疆伊犁哈萨克自治州阿勒泰地区哈萨克族官方文字,也是在伊朗阿富汗哈萨克族使用的文字。
  • 拉丁字母:哈萨克语拉丁字母是基于土耳其语字母,多使用于生活在土耳其的哈萨克族,也使用于生活在欧美地区的哈萨克族,这种文字在1927-40年使用于中亚突厥语共和国。2017年10月纳扎尔巴耶夫颁布总统令(2017年总统令第569号)规定开始改用拉丁字母,至2025年完成转换。2018年2月对拉丁字母方案进行了修改(2018年第637号总统令),为现行拉丁字母方案。

例文

世界人权宣言第一章:[3]

哈萨克西里尔文字 哈萨克阿拉伯文字 英语
Барлық адамдар тумысынан азат және қадір-қасиеті мен құқықтары тең болып дүниеге келеді. Адамдарға ақыл-парасат, ар-ождан берілген, сондықтан олар бір-бірімен туыстық, бауырмалдық қарым-қатынас жасаулары тиіс. بارلىق ادامدار تۋمىسىنان ازات جانە قادىر-قاسيەتى مەن كۇقىقتارى تەڭ بولىپ دۇنيەگە كەلەدى. ادامدارعا اقىل-پاراسات، ار-وجدان بەرىلگەن، سوندىقتان ولار ٴبىر-بىرىمەن تۋىستىق، باۋىرمالدىق قارىم-قاتىناس جاساۋلارى ٴتيىس. All human beings are born free and equal in dignity and rights. They are endowed with reason and conscience and should act towards one another in a spirit of brotherhood.
哈萨克字母拉丁文字
(2017年由纳扎尔巴耶夫批准,2018年修订)
哈萨克字母拉丁文字
(哈萨克国际通讯社哈萨克语维基百科,以及一些语言学家的版本)
Barlyq adamdar týmysynan azat jáne qadir-qasıeti men quqyqtary teń bolyp dúnıege keledi. Adamdarǵa aqyl-parasat, ar-ojdan berilgen, sondyqtan olar bir-birimen týystyq, baýyrmaldyq qarym-qatynas jasaýlary tıis. Barlıq adamdar twmısınan azat jäne qadir-qasïyeti men quqıqtarı teñ bolıp dünïyege keledi. Adamdarğa aqıl-parasat, ar-ojdan berilgen, sondıqtan olar bir-birimen twıstıq, bawırmaldıq qarım-qatınas jasawları tïis.
哈萨克亚尼亚利夫文字
(1929年变体)
哈萨克亚尼亚利夫文字
(1938年变体)
哈萨克新文字
(1964年–1984年)
Barlьq adamdar tьvmьsьnan azat çəne qadir-qasijeti men quqьqtarь teꞑ bolьp dynijege keledi. Adamdarƣa aqьl-parasat, ar-oçdan berilgen, sondьqtan olar bir-birimen tьvьstьq, bavьrmaldьq qarьm-qatьnas çasavlarь tijis. Barlьq adamdar tumьsьnan azat çəne qadjr-qasietj men qūqьqtarь teꞑ bolьp dyniege keledj. Adamdarƣa aqьl-parasat, ar-oçdan berjlgen, sondьqtan olar bjr-bjrjmen tuьstьq, bauьrmaldьq qarьm-qatьnas çasaularь tijs. Barleⱪ adamdar tewmesenan azat jənê ⱪadir-ⱪasiyêti mên ⱪuⱪeⱪtare têng bolep düniyêgê kêlêdi. Adamdarƣa aⱪel-parasat, ar-ojdan bêrilgên, sondeⱪtan olar bir-birimên tewesteⱪ, bawermaldeⱪ ⱪarem-ⱪatenas jasawlare tiyis.
哈萨克拉丁文字(2021) 哈萨克IPA
Barlyq adamdar tumysynan azat jäne qadır-qasietı men qūqyqtary teñ bolyp düniege keledı. Adamdarğa aqyl-parasat, ar-ojdan berılgen, sondyqtan olar bır-bırımen tuystyq, bauyrmaldyq qarym-qatynas jasaulary tiıs. [bɑrˈɫəq ɑdɑmˈdɑr tʰʊwməsəˈnɑn ɑˈzɑt ʒæˈɲe qɑˈdɘr qɑsɘjeˈtɘ mʲeɴ qʊqəqtɑˈrə tʲem boˈɫəp dʉnɘjeˈɟe cʰeʎeˈdɘ ‖ ɑdɑmdɑrˈʁɑ‿qəɫ pɑrɑˈsɑt ɑr‿wʊʒˈdɑm bʲerɘʎˈɟen | sondəqˈtɑn wʊˈɫɑr bɘr bɘrɘˈmʲen tʰʊwəsˈtəq | bɑwərmɑɫˈdəq qɑˈrəm qɑtəˈnɑs ʒɑsɑwɫɑˈrə tʰɘˈjɘs ‖]

注释

  1. ^ Vajda, Edward, Kazakh phonology, Kaplan, E.; Whisenhunt, D. (编), Essays presented in honor of Henry Schwarz, Washington: Western Washington: 603–650, 1994 
  2. ^ McCollum, Adam, Labial harmonic shift in Kazakh: mapping the pathways and motivations for decay, Proceedings of the Forty-first Annual Meeting of the Berkeley Lingusitics Society 41, Berkeley:: Berkeley Linguistics Society: 329–351, 2015 
  3. ^ Universal Declaration of Human Rights Kazakh –通过Wikisource. 

参考文献

  • Minglang Zhou (2003). Multilingualism in China: the politics of writing reforms for minority languages, 1949-2002. Volume 89 of Contributions to the sociology of language (illustrated ed.). Published Walter de Gruyter. p. 149. ISBN 3-11-017896-6. Retrieved 2011-01-01.

外部链接

ISO基本拉丁字母
Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz

历史古文字变体连字衍生字母附加符号标点符号数字Unicode字母列表

template:Kazakhstan topics英语template:Kazakhstan topics