哈萨克字母

哈萨克字母（哈萨克语：Qazaq älıpbiı, Қазақ әліпбиі, قازاق ءالىپبيى‎；英语：Kazakh alphabets），是书写哈萨克语的文字。哈萨克族在古代使用已灭绝的突厥字母，现在使用拉丁字母、西里尔字母和阿拉伯字母其中一种。

对照表

以下为哈萨克目前通行西里尔字母、拉丁字母及阿拉伯字母等文字系统的对照表。

西里尔字母	拉丁字母						盲文（英语：Kazakh Braille）	阿拉伯字母		IPA^[1]^[2]
西里尔字母	2021	2018	2017	QazAqparat	Kazak Grammar	哈萨克新文字	盲文（英语：Kazakh Braille）	字母	名称	IPA^[1]^[2]
А а	A a	A a	A a	A a	A a	A a	⠁	ا‎	Alif	/ɑ/
Ә ә	Ä ä	Á á	Aʼ aʼ	Ä ä	Ä ä	Ә ә	⠜	ٵ‎	Hamza + Alif	/æ/
Б б	B b	B b	B b	B b	B b	B b	⠃	ب‎	Ba	/b/
В в	V v	V v	V v	V v	V v	V v	⠺	ۆ‎	Waw with V	/v/
Г г	G g	G g	G g	G g	G g	G g	⠛	گ‎	Gaf	/ɡ/
Ғ ғ	Ğ ğ	Ǵ ǵ	Gʼ gʼ	Ğ ğ	G g (allophone of G)	Ƣ ƣ	⠻	ع‎	Ghain	/ʁ/
Д д	D d	D d	D d	D d	D d	D d	⠙	د‎	Dal	/d/
Е е	E e	E e	E e	E e	E e	Ê ê	⠑	ە‎	Ha	/jɪ/
Ё ё	İo io	Io ıo		Yo yo	–	-	⠡	يو‎	Ya + Waw	/jo/
Ж ж	J j	J j	J j	J j	J j	J j	⠚	ج‎	Jeem	/ʑ/
З з	Z z	Z z	Z z	Z z	Z z	Z z	⠵	ز‎	Za	/z/
И и	İ i	I ı	Iʼ iʼ	Ï ï	Iy / iy	-	⠊	ٸ‎	Hamza + Ya	/ɪj/, /əj/
Й й	İ i	I ı	Iʼ iʼ	Y y	Y	Y y	⠯	ي‎	Ya	/j/
К к	K k	K k	K k	K k	K k	K k	⠅	ك‎	Kaf	/k/
Қ қ	Q q	Q q	Q q	Q q	K k (allophone of K)	Ⱪ ⱪ	⠹	ق‎	Qaf	/q/
Л л	L l	L l	L l	L l	L l	L l	⠇	ل‎	Lam	/l/
М м	M m	M m	M m	M m	M m	M m	⠍	م‎	Meem	/m/
Н н	N n	N n	N n	N n	N n	N n	⠝	ن‎	Noon	/n/
Ң ң	Ñ ñ	Ń ń	Nʼ nʼ	Ñ ñ	Ń ń	Ng ng	⠩	ڭ‎	Ng	/ŋ/
О о	O o	O o	O o	O o	O o	O o	⠕	و‎	Waw	/wʊ/
Ө ө	Ö ö	Ó ó	Oʼ oʼ	Ö ö	Ö ö	Ө ө	⠣	ٶ‎	Hamza + Waw	/wʏ/
П п	P p	P p	P p	P p	P p	P p	⠏	پ‎	Pa	/p/
Р р	R r	R r	R r	R r	R r	R r	⠗	ر‎	Ra	/ɾ/
С с	S s	S s	S s	S s	S s	S s	⠎	س‎	Seen	/s/
Т т	T t	T t	T t	T t	T t	T t	⠞	ت‎	Ta	/t/
У у	U u	Ý ý	Yʼ yʼ	W w	W w	W w	⠥	ۋ‎	Waw with 3 dots	/w/, /ʊw/, /ʏw/
Ұ ұ	Ū ū	U u	U u	U u	U u	U u	⠌	ۇ‎	Waw with damma	/ʊ/
Ү ү	Ü ü	Ú ú	Uʼ uʼ	Ü ü	Ü ü	Ü ü	⠬	ٷ‎	Hamza + Waw with damma	/ʏ/
Ф ф	F f	F f	F f	F f	F f	F f	⠋	ف‎	Fa	/f/
Х х	H h	H h	H h	X x	H h	H h	⠓	ح‎	Ḥa	/q/, /χ/
Һ һ	H h	H h	H h	H h	–	Ⱨ ⱨ	⠧	ھ‎	Initial Ha	/h/
Ц ц		Ts ts		C c	–	-	⠉	تس‎	Ta + Seen	/ts/
Ч ч		Ch ch	Cʼ cʼ	Ç ç	Ć ć (in case of need)	Q q	⠟	چ‎	Cheem/Che	/tɕ/
Ш ш	Ş ş	Sh sh	Sʼ sʼ	Ş ş	C c	X x	⠱	ش‎	Sheen	/ɕ/
Щ щ				Şş şş	C c (allophone of C)	-	⠭	شش‎	Sheen + Sheen	/ɕtɕ/
Ъ ъ				(ʺ)	–	-	⠷	--	--	--
Ы ы	Y y	Y y	Y y	I ı	I ı	E e	⠮	ى‎	Alif maqṣūrah	/ə/
І і	I ı	İ i	I i	İ i	İ i	I i	⠽	ٸ‎	Hamza + Alif maqṣūrah	/ɪ/
Ь ь				(ʹ)	–	-	⠾	--	--	--
Э э				É é	–	-	⠪	ە‎	Ha	/ɛ/
Ю ю	İu iu	Iý ıý		Yw yw	Yuw/yüw/yıw/yiw	Yw	⠳	يۋ‎	Ya + Waw with 3 dots	/jʉw/, /jʊw/
Я я	İa ia	Ia ıa		Ya ya	Ya/ye/yä	Ya	⠫	يا‎	Ya + Alif	/jɑ, jæ/

哈萨克语拉丁字母与阿拉伯字母（1924年）

哈萨克西里尔字母字母键盘

哈萨克语拉丁字母（哈萨克斯坦官方 2021年4月）
A a	Ä ä	B b	D d	E e	F f	G g	Ğ ğ
H h	I ı	İ i	J j	K k	L l	M m	N n
Ñ ñ	O o	Ö ö	P p	Q q	R r	S s	Ş ş
T t	U u	Ū ū	Ü ü	V v	Y y	Z z

哈萨克语西里尔字母
А	а	Ә	ә	Б	б	В	в	Г	г	Ғ	ғ	Д	д	Е	е	Ё	ё	Ж	ж	З	з	И	и	Й	й	К	к	Қ	қ
Л	л	М	м	Н	н	Ң	ң	О	о	Ө	ө	П	п	Р	р	С	с	Т	т	У	у	Ұ	ұ	Ү	ү	Ф	ф	Х	х
Һ	һ	Ц	ц	Ч	ч	Ш	ш	Щ	щ	Ъ	ъ	Ы	ы	І	і	Ь	ь	Э	э	Ю	ю	Я	я

使用情况

西里尔字母：西里尔字母是哈萨克斯坦和蒙古国巴彦乌列盖省的官方文字，也是俄罗斯、吉尔吉斯斯坦、乌兹别克斯坦和土库曼斯坦哈萨克族使用的文字，是苏联在1940年代引进使用。但是哈萨克斯坦政府于2017年10月27日决定开始改用拉丁字母，至2025年完成转换。
阿拉伯字母：阿拉伯字母是新疆伊犁哈萨克自治州和阿勒泰地区哈萨克族官方文字，也是在伊朗和阿富汗哈萨克族使用的文字。
拉丁字母：哈萨克语拉丁字母是基于土耳其语字母，多使用于生活在土耳其的哈萨克族，也使用于生活在欧美地区的哈萨克族，这种文字在1927-40年使用于中亚突厥语共和国。2017年10月纳扎尔巴耶夫颁布总统令（2017年总统令第569号）规定开始改用拉丁字母，至2025年完成转换。2018年2月对拉丁字母方案进行了修改（2018年第637号总统令），为现行拉丁字母方案。

例文

世界人权宣言第一章:^[3]

哈萨克西里尔文字	哈萨克阿拉伯文字	英语
Барлық адамдар тумысынан азат және қадір-қасиеті мен құқықтары тең болып дүниеге келеді. Адамдарға ақыл-парасат, ар-ождан берілген, сондықтан олар бір-бірімен туыстық, бауырмалдық қарым-қатынас жасаулары тиіс.	بارلىق ادامدار تۋمىسىنان ازات جانە قادىر-قاسيەتى مەن كۇقىقتارى تەڭ بولىپ دۇنيەگە كەلەدى. ادامدارعا اقىل-پاراسات، ار-وجدان بەرىلگەن، سوندىقتان ولار ٴبىر-بىرىمەن تۋىستىق، باۋىرمالدىق قارىم-قاتىناس جاساۋلارى ٴتيىس.‎	All human beings are born free and equal in dignity and rights. They are endowed with reason and conscience and should act towards one another in a spirit of brotherhood.
哈萨克字母拉丁文字 (2017年由纳扎尔巴耶夫批准，2018年修订)	哈萨克字母拉丁文字 (哈萨克国际通讯社、哈萨克语维基百科，以及一些语言学家的版本)
Barlyq adamdar týmysynan azat jáne qadir-qasıeti men quqyqtary teń bolyp dúnıege keledi. Adamdarǵa aqyl-parasat, ar-ojdan berilgen, sondyqtan olar bir-birimen týystyq, baýyrmaldyq qarym-qatynas jasaýlary tıis.	Barlıq adamdar twmısınan azat jäne qadir-qasïyeti men quqıqtarı teñ bolıp dünïyege keledi. Adamdarğa aqıl-parasat, ar-ojdan berilgen, sondıqtan olar bir-birimen twıstıq, bawırmaldıq qarım-qatınas jasawları tïis.
哈萨克亚尼亚利夫文字 (1929年变体)	哈萨克亚尼亚利夫文字 (1938年变体)	哈萨克新文字 (1964年–1984年)
Barlьq adamdar tьvmьsьnan azat çəne qadir-qasijeti men quqьqtarь teꞑ bolьp dynijege keledi. Adamdarƣa aqьl-parasat, ar-oçdan berilgen, sondьqtan olar bir-birimen tьvьstьq, bavьrmaldьq qarьm-qatьnas çasavlarь tijis.	Barlьq adamdar tumьsьnan azat çəne qadjr-qasietj men qūqьqtarь teꞑ bolьp dyniege keledj. Adamdarƣa aqьl-parasat, ar-oçdan berjlgen, sondьqtan olar bjr-bjrjmen tuьstьq, bauьrmaldьq qarьm-qatьnas çasaularь tijs.	Barleⱪ adamdar tewmesenan azat jənê ⱪadir-ⱪasiyêti mên ⱪuⱪeⱪtare têng bolep düniyêgê kêlêdi. Adamdarƣa aⱪel-parasat, ar-ojdan bêrilgên, sondeⱪtan olar bir-birimên tewesteⱪ, bawermaldeⱪ ⱪarem-ⱪatenas jasawlare tiyis.
哈萨克拉丁文字(2021)	哈萨克IPA
Barlyq adamdar tumysynan azat jäne qadır-qasietı men qūqyqtary teñ bolyp düniege keledı. Adamdarğa aqyl-parasat, ar-ojdan berılgen, sondyqtan olar bır-bırımen tuystyq, bauyrmaldyq qarym-qatynas jasaulary tiıs.	[bɑrˈɫəq ɑdɑmˈdɑr tʰʊwməsəˈnɑn ɑˈzɑt ʒæˈɲe qɑˈdɘr qɑsɘjeˈtɘ mʲeɴ qʊqəqtɑˈrə tʲem boˈɫəp dʉnɘjeˈɟe cʰeʎeˈdɘ ‖ ɑdɑmdɑrˈʁɑ‿qəɫ pɑrɑˈsɑt ɑr‿wʊʒˈdɑm bʲerɘʎˈɟen \| sondəqˈtɑn wʊˈɫɑr bɘr bɘrɘˈmʲen tʰʊwəsˈtəq \| bɑwərmɑɫˈdəq qɑˈrəm qɑtəˈnɑs ʒɑsɑwɫɑˈrə tʰɘˈjɘs ‖]

注释

^ Vajda, Edward, Kazakh phonology, Kaplan, E.; Whisenhunt, D. (编), Essays presented in honor of Henry Schwarz, Washington: Western Washington: 603–650, 1994
^ McCollum, Adam, Labial harmonic shift in Kazakh: mapping the pathways and motivations for decay, Proceedings of the Forty-first Annual Meeting of the Berkeley Lingusitics Society 41, Berkeley:: Berkeley Linguistics Society: 329–351, 2015
^ Universal Declaration of Human Rights Kazakh –通过Wikisource.

参考文献

Minglang Zhou (2003). Multilingualism in China: the politics of writing reforms for minority languages, 1949-2002. Volume 89 of Contributions to the sociology of language (illustrated ed.). Published Walter de Gruyter. p. 149. ISBN 3-11-017896-6. Retrieved 2011-01-01.

外部链接

ISO基本拉丁字母
Aa	Bb	Cc	Dd	Ee	Ff	Gg	Hh	Ii	Jj	Kk	Ll	Mm	Nn	Oo	Pp	Qq	Rr	Ss	Tt	Uu	Vv	Ww	Xx	Yy	Zz
历史 • 古文字变体 • 连字 • 衍生字母 • 附加符号 • 标点符号 • 数字 • Unicode • 字母列表

template:Kazakhstan topics（英语：template:Kazakhstan topics）

[1] Vajda, Edward, Kazakh phonology, Kaplan, E.; Whisenhunt, D. (编), Essays presented in honor of Henry Schwarz, Washington: Western Washington: 603–650, 1994

[2] McCollum, Adam, Labial harmonic shift in Kazakh: mapping the pathways and motivations for decay, Proceedings of the Forty-first Annual Meeting of the Berkeley Lingusitics Society 41, Berkeley:: Berkeley Linguistics Society: 329–351, 2015

[3] Universal Declaration of Human Rights Kazakh –通过Wikisource.

[1]

[2]

[3]

哈萨克语西里尔字母
А	а	Ә	ә	Б	б	В	в	Г	г	Ғ	ғ	Д	д	Е	е	Ё	ё	Ж	ж	З	з	И	и	Й	й	К	к	Қ	қ
Л	л	М	м	Н	н	Ң	ң	О	о	Ө	ө	П	п	Р	р	С	с	Т	т	У	у	Ұ	ұ	Ү	ү	Ф	ф	Х	х
Һ	һ	Ц	ц	Ч	ч	Ш	ш	Щ	щ	Ъ	ъ	Ы	ы	І	і	Ь	ь	Э	э	Ю	ю	Я	я

哈萨克语西里尔字母
А	а	Ә	ә	Б	б	В	в	Г	г	Ғ	ғ	Д	д	Е	е	Ё	ё	Ж	ж	З	з	И	и	Й	й	К	к	Қ	қ
Л	л	М	м	Н	н	Ң	ң	О	о	Ө	ө	П	п	Р	р	С	с	Т	т	У	у	Ұ	ұ	Ү	ү	Ф	ф	Х	х
Һ	һ	Ц	ц	Ч	ч	Ш	ш	Щ	щ	Ъ	ъ	Ы	ы	І	і	Ь	ь	Э	э	Ю	ю	Я	я

哈萨克语西里尔字母
А	а	Ә	ә	Б	б	В	в	Г	г	Ғ	ғ	Д	д	Е	е	Ё	ё	Ж	ж	З	з	И	и	Й	й	К	к	Қ	қ
Л	л	М	м	Н	н	Ң	ң	О	о	Ө	ө	П	п	Р	р	С	с	Т	т	У	у	Ұ	ұ	Ү	ү	Ф	ф	Х	х
Һ	һ	Ц	ц	Ч	ч	Ш	ш	Щ	щ	Ъ	ъ	Ы	ы	І	і	Ь	ь	Э	э	Ю	ю	Я	я